Prvo pitanje koje se postavlja jeste: šta je zapravo ličnost? U prvom smislu, ličnost možemo posmatrati kao distinktivni utisak koji osoba ostavlja na druge, što je u suštini ličnost iz ugla posmatrača. Ovaj pojam je funkcionalno ekvivalentan reputaciji. S druge strane, ličnost se može definisati i kao unutrašnje strukture koje objašnjavaju zašto osoba ostavlja određeni utisak na druge, što je perspektiva samog aktera i funkcionalno je ekvivalentna identitetu. U širem smislu, psihologija ličnosti se bavi samom prirodom ljudske prirode.
Zanimljivo je da je u jednom periodu psihologija ličnosti gotovo nestala iz organizacione psihologije. Jedan od glavnih razloga za to je bio nedostatak dovoljno podataka koji bi podržali upotrebu mera ličnosti pri selekciji zaposlenih. Takođe, nedostajao je konsenzus o konceptualnim osnovama psihologije ličnosti, o svrsi njene procene, kao i o predmetu njenog merenja. Usled ovih nesuglasica, činilo se da je povlačenje psihologije ličnosti iz organizacionih studija bilo opravdano ili čak neizbežno.
Međutim, situacija se promenila, i psihologija ličnosti se vratila. Početkom devedesetih godina, industrijska i organizaciona psihologija su ponovo otkrile važnost ličnosti. Do toga je došlo zahvaljujući nekoliko faktora. Prvo, pojavile su se pravednije mere za procenu ličnosti u poređenju sa kognitivnim procenjivanjem. Drugo, pojavio se Petofaktorski model ličnosti, koji je ponudio relativno opšti okvir za razumevanje različitih osobina. I treće, rezultati Projekta A, koji je nastao osamdesetih godina sa ciljem uspostavljanja boljeg sistema selekcije za američku vojsku, ukazali su na značaj ličnosti.
Ipak, i pored povratka, postoje dobre i loše vesti. Loša vest je da savremeni istraživači i organizacioni psiholozi ponekad pojednostavljuju pojam ličnosti. Često se kognitivne sposobnosti poistovećuju sa "g" faktorom, a ličnost sa savesnošću. Međutim, važno je napomenuti da su ličnost i učinak na radu mnogo kompleksniji i ne mogu se svesti samo na savesnost.
Stoga, važno je detaljnije razumeti šta zapravo podrazumeva savesnost, koju označavamo slovom "c". Savesnost se odnosi na individualne razlike u sklonosti da se slede socijalno propisane norme, u smislu kontrole impulsa, usmerenosti na zadatke i ciljeve, planiranja, odlaganja gratifikacije i sleđenja normi i pravila. Ona se sastoji od urednosti, samokontrole, preduzimljivosti, odgovornosti i tradicionalizma. Savesnost je zanimljiva iz mnogo razloga. Razvija se sa uzrastom, i predstavlja ključnu "kopču" između individue i društva. Takođe, savesnost je prediktor životnog veka, opšteg zdravstvenog stanja, bračnog zadovoljstva i učinka na radu. Savesnost se procenjuje pomoću različitih instrumenata, kao što su NEO-PI-R, AB5C, Hogan HPI, JPI, CPI i CCS.
Važno je napomenuti da, pored radnog učinka, postoji i takozvani "građanski učinak" na radu, koji podrazumeva ponašanja koja doprinose organizaciji, ali nisu direktno deo radne uloge. Citizenship behavior uključuje aktivnosti pomaganja drugima, podržavanja organizacije i volontiranja. Građanski učinak doprinosi organizacionoj efektivnosti i oblikuje socijalni i psihološki kontekst za rad. Ličnost, posebno savesnost, je važan prediktor građanskog učinka, a njegova važnost će rasti u budućnosti.
Za dublje razumevanje, možemo se osvrnuti na neo-socioanalitički topografski model psihologije ličnosti. Ovaj model deli analizu na jedinice analize (osobine, motivi i vrednosti, sposobnosti, narativi i geni) i fulkrum procene (identitet, reputacija, uloge i kultura).
Kada govorimo o ličnosti, postavlja se pitanje da li je ona "zacementirana" ili "plastična"? Postoje različite hipoteze, kao što su Plaster and plasticity hypotheses, i sprovedene su mnoge longitudalne studije koje se bave ovom temom. Efekat radne socijalizacije takođe utiče na promenu ličnosti, a radna iskustva su posebno formativna u periodu između 27. i 43. godine života. Radna iskustva imaju uticaj na agensnost i pridržavanje normi. Istraživanja pokazuju da se crte ličnosti mogu menjati tokom vremena, i da ljudi sa uzrastom postaju saradljiviji, savesniji i emocionalno stabilniji.
Jedan od načina za razmatranje uticaja okoline na ličnost je kroz sociogenomički model intervencije, konkretno Sociogenomic Trait Intervention Model (STIM). Ovaj model naglašava interakciju između okruženja, gena, stanja i osobina.
Za dalje istraživanje ove teme, preporučujem radove Ibare iz 1999, 2005, 2010 i 2016. godine, kao i rad Konstrukcija identiteta u diskursu kontinuiranog profesionalnog obrazovanja.
Kao primer za analizu, možemo se poslužiti slučajem "Ships passing in the night", na koji se osvrće Kets de Vries u radu iz 2015. godine.
Izvor studije slučaja: Kets de Vries, M. (2015)
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0090261614000710
